БОРИС ПАСТЕРНАК

* * *

Бити знаменит није лепо.
Не диже то у висине.
Зашто се архиве држати слепо,
Над рукописом да се брине.

Циљ стварања је – да сагориш,
А не успех, а не слава.
Брука је да се о теби збори,
А да си само празна глава.

Живети треба без самозванства,
И то тако да на крају
Обратиш к себи љубав пространства,
Да на тебе рачунају.

Да и судба има белог
А не само папир чисти,
Места и главе живота целог
На странама бележити.

И у непознато ући нагло,
Па корачати тајним кроком,
Као предео сакривен маглом,
Кад се не види прст пред оком.

По твом ће трагу други да газе,
Стопом у стопу да те прате,
Ал победе и поразе
Немој да сâм одвајаш, брате.

Од лика свога ни делићем
Не одступати, без изузетка,
Већ бити жив, жив свим бићем,
Жив свим бићем до свршетка.

1956.

препевао Радојица Нешовић