ras-pust

једна реч, две песме...

РЕЧ

Реч је стидљиви жубор потока
из неке јаруге планинске
међу столетним смрекама;
Реч је и игра јагњади,
лепота њихова скока,
под уздом бриге материнске,
на пространој ливади...

Реч је кап у рекама.

То је и грохот водопада!
Најдужа и вечна завеса
што пада, ко с неба плава.
Она је и песма орлова
с недостижних небеса!

Пред упорним ћутањем богова
наша је највећа награда...

Реч је Нојева барка од Нових Поплава.

Од вајкада до сада - наша је највећа нада!

РЕЧ

На врх језика реч кад ти је
Па неће никако својим путељком,
Пођи у крчму и плати је,
Куцни јој чашом, зовни бутељком.

И седи миран, лулу напуни,
Колутове гледај, не жури,
Не мари што ти се реч јогуни
Да се потчини стилској фигури.

Знај да је сфинга – лавица-жена,
Бескрајне су њене дубине...
Загонетка је то сложена
Прстима коби и судбине!

Ту, у крчми, у полутами,
Седи у углу и ћутке пуши,
И добрим вином реч намами
Што ти је запела, ко кост у гуши.

Попиј и ћути, шта ти фали,
Можда је добро што се крије...
Немој да жалиш што си мали –
Велике песнике реч убије!

Радојица Нешовић