ras uverenja

О либералима...
(Из књиге "Сусрети са собом" - размишљања професора Витомира Вулетића"

Пре више од сто година Лав Толстој је видео три типа учесника у огромним друштвеним потресима: конзервативце који не желе промене и залажу за живот онакав какв је био, какав њима одговара – њихов је недостатак себичност, њихова је врлина смирење; револуционари траже и боре се за промене, имају храбрости да их спроводе и насиљем ако је то потребно – њихов је недостатак дрскост и суровост, њихова је врлина енергија и спремност на жртву; либерали немају ни скромности ни смирења конзервативаца, ни енергијуе ни спремности на жртву револуционара, а себични су као први и самоуверени као други, спремни су да на речима воде бригу о народној благодети, али очекују да то други остварују. Сувише су комотни. Тип либерала је необично погодан за извор извршилаца налога моћника. Увек су спремни да својим богатим речником затрпају сваку светлу идеју и да својим слуганством спрече сваку истински корисну меру.

Тип либерала је у нашем друштвеном животу давно на сцени, још од шесте деценије прошлог века. Либерализам је лагано, али сигурно разједао веома живи и здрави организам југословенског друштва, насталог у ослободилачком рату, да би почетком новог миленијума у нашој средини постао друштвена доминанта. Под окриљем великих, моћних и богатих захватио је либерализам све слојеве друштва, уништио је економију, онеспособио друштвени механизам, деградирао културу. На челу и у првим редовима нашег либералног покрета нашли су се често синови и кћери оних који су се борили за нове људске вредности. Имали су прилике да стекну образовање и да уживају плодове времена у коме су настајали и обликовали се, похрлили су у сусрет моћницима и ставили им на располагање себе. У историји нашег народа и нама блиских у новонасталим државицама ова појава није нова. Крајем четрнаестог и у току петнаестог века није ретка појава да су српски племићи примали ислам да би сачували свој спахијски положај. Наше време потврдило је ту компоненту људске природе. Савремени либерали, који се ките великим идејама, а у исто време бивају покорни извршиоци туђих налога свели су државу на карикатуру. Али, и то је део националне историје. Национални корпус је жив, притајио се, нашао се у чуду, прибира снаге. Српски либерализам је прихватио размишљање својих налогодаваца да је «добар живот» једино мерило вредности. Али оно што је за моћнике добро, за мале народе није. Многи млади школовани људи прихватили су то схватање и одлазе из земље у трци за добрим животом. Наши либерали као да уживају у томе и на сва уста величају њихове вредности. Али, најбољи не одлазе. Они остају овде. Раде, ћуте, засад се не виде. Видеће се кад то буде неопходно. Историја се не опире на лакореке и на њихова крхка плећа. Опире се на оне који су спремни да раде, да се жртвују за истинске вредности.

Наши либерали лансирају идеју како је пола века пре послушништва “бачено“, прошло узалудно. Међу тим либералима доста је и оних који су поникли у народним низинама. Међутим, када се погледа у то време, не може да се не види да је од 1945 до почетка деведесетих година у југословенском простору настала средње развијена економија, да је стасала одлична интелигенција, да су се развиле у високој мери природне науке, да је створена књижевност европске вредности, значајно позориште, ништа мање значајан филм, да смо имали светске вредности у спорту, колективном и индивидуалном. Политички режим је еволуирао од југословенства ка парцијалном, до шовинистичког, и од прогресивног поступно постајао сурови гонилац напредног. И такав, он је део наше историје, као што је и овај послушнички исто тако део наше историје. Али, они нису укупност нашег друштвеног живота. Природа наставка југословенског друштвеноисторијског експеримента остварења вековних снова Јужних Словена веома је слојевита и сложена и не може се поистоветити са режимима. У њима се епоха од пет деценија минулог века огледа само с једне стране, али отпорна достигнућа не могу бити уништена. Завршна деценија минулог века и није ништа друго до сурова агонија реда ствари насталог у ослободилачкој борби под бесомучним притиском моћника помогнутим унутрашњим снагама.

(из необјављених мемоара професора Вулетића)