РАСЦВЕТАЈЕВА

https://sites.google.com/site/rascianin/savindan

ОД ЧЕТИРИ ДО СЕДАМ

 У срцу, као у огледалу, сен,
И самој, и с људима – досада једна…
Дан се вуче, лаган и лен
Од четири до седам!
К људима нећу – лажно се друже,
У сумрак се свак осили.
Дође ми да плачем. У уже
Мараму прсти свили.
Ако ме увредиш – опрост ту је,
Само ме мукама не дај!
– Ја бескрајно тугујем
Од четири до седам.

1910.

 препев Р. Н.

ВАСКРС У АПРИЛУ

Звон са звоника и шарена јаја
Донеше души топлоту милу.
Реците ми људи, где има сјаја
Кô што је Васкрс у априлу?
Травку милују зраци, драга,
Чују се споља некакве фразе…
Тихо до трема крећем с прага,
Мерим дужину стазе.
На небу невиђано зорино око,
Трепери васкршњи звон…
Ево, код комшија, а тако горко
Заплака грамофон,
С бескрајном тугом јецања свог
У кухињи хармоника гуши се …
Много шта беше, ах, много тог…
Прошлости, сруши се!
Не, помоћи неће ни шарено јаје!
Касно је… Згаснуо зрак топлоту милу…
Реците људи, безнадежније шта је
Од Васкрса у априлу?

Москва. Васкрс, 1910.
 препев Р. Н. 

* * * 

Има срећника и срећница сад 

Који певати не могу. Којима – 

Остаје да плачу! Како је слатко кад јад 

Изручи се – кô пљусак по пољима!  

Да задрхти нешто испод камена. 

Мени – попут бича који сева – 

Сред јаука надгробних – као замена, 

У дуг запало да – певам. 

Над својим другом Давид је песму сплео. 

Мада је на пола сасечен био! 

Да Орфеј у Ад сићи и није хтео 

Сâм би свој глас тамо упутио 

У вечну таму, вечну и невиђену 

И уз праг би сувишна остао тела, 

А, уставши, – Еуридика би се по њему 

Као по конопцу горе попела… 

Као по конопцу, мамљена светлом, 

Слепо, и неометана окретом.

Јер ако ти је глас подарен, поето,

остало све ти је узето.

Новембар – децембар 1934.

препев Р. Н.

АНИ АХМАТОВОЈ 

 

Уског, неруског стаса – 

Над фолијантима. 

Шал се турски таласа 

За њом, као мантија. 

 

Представа Вашег тела – 

Сломљена црна пруга. 

Лед – у весељу, врела – 

У Вама туга. 

 

Дрхтавица – живот Вам цео, 

Куд ће га довести она? 

Облачно – мрачно – чело 

Младог демона. 

 

На земљи лакше од свих 

Друге плените – збиља! 

Ваш ненаоружан стих 

У срца наша циља. 

 

У јутра снени час, 

– Уз пој, чини се, петлова – 

Ја заволех Вас, 

Ана Ахматова. 

 

11. фебруар 1915.

  препев Р. Н.