рас-песма

КАКВА МОРА ДА БУДЕ ПЕСМА

Мора настати у један мах,

Јер, само таква срце дира,

Другачија – била би страх

Од белог папира.

Да једна реч у њој наложи

Шта да се ради;

Куд, од искони ту што се таложи,

Духовну дину глади;

И, шта да се чини

Да се науди помрчини...

Као што кликћу извесност зоре

У глуво доба петли,

Да буде кап од које море

У души неког засветли.

Да стану очи, да оживе,

У маси штива кад је виде,

Свеопштост да има, кô кад се диве

Крај Кеопсове пирамиде.

И са њом књига кош да није,

Корице кад се склопе,

Духовни аларм да отуд бије

Да се отвори опет...

Р. Нешови/2018.