Ј ош Б

Для школьного возраста

 М. Б.

Ты знаешь, с наступленьем темноты
 пытаюсь я прикидывать на глаз,
 отсчитывая горе от версты́,
 пространство, разделяющее нас.
 
И цифры как-то сходятся в слова,
 откуда приближаются к тебе
 смятенье, исходящее от А,
 надежда, исходящая от Б.
 
Два путника, зажав по фонарю,
 одновременно движутся во тьме,
 разлуку умножая на зарю,
 хотя бы и не встретившись в уме.

31 мая 1964 года 

ЗА ШКОЛСКИ УЗРАСТ

М. Б.

Знаш, кад тама преко свега плине,
покушавам да продрем у тај час,
одузимљућ тугу од даљине,
пространство, што раздваја нас.
 
Резултат се некако у речи среће,
одакле према теби гре
сметеност, од А што креће,
и нада, што креће од Б.
 
Два путника, што по фењер сложе,
истовремено се по тами крећу,
и са зором растанак множе,
иако се у уму не срећу.

31. маја 1964.

препев Радојица Нешовић