клетва

Tačno dvanaest minuta nakon prvog udara, sejači smrti ,overili‘ su istu metu sa još nekoliko tona razornog metala. Čuvari humanizma i demokratije tačno su izračunali koliko spasilačkim ekipama treba da stignu na lice mesta…

КЛЕТВА

или

                                         Yankee go home,

што би реко Мића Данојлић

У прле земље, у нам у нишан,

У мишју рупу, у пркно буљине,

У лањски кукуруз неокомишан,

У свлак одбачен, бауљине,

У заоран стрн, запишан трн,

У раселина расед црн,

У одјек бомбе, јаук гранате...

У оторине и утрине,

У недођије, затерине,

У глуво доба, глуве сате,

У три пичке материне

Нек оду, и нек се не врате!

У страну ћораву, у мутну Мораву!

У метеж сукоба расних, опасни!

У квази државу, у пусту хаву!

У сваку лавину и поплаву!

У нравоученије успелој басни!

У баљезгарије какве суклате!

У кљун лешинара, кад се сјате,

У залогај њихов страсни!

У мишји брабоњак, иза појате,

У све што засеру, загојате...

Тако обесни, тако опасни,

Саможиви, самовласни,

У курац лепи, у курац красни

Нек оду, и нек се не врате!

У пустињу, у море сиње

Окружено песком врелим,

У непријатан мирис гриње

По собама забагрелим,

У сиротињу, у јаловиње,

Под прашине слој дебели,

Међ богаље што се клате

У млатикурце и замлате

Који све, чег се довате,

Запишају и облате...

У менструални прамен вате

Нек оду, и нек се не врате!

Под шаторе, у вигваме,

Међ гуштере и звечарке,

У самоће и осаме,

У, ситне деце ситне чарке,

Међ љигавце, врдаламе,

У испљувке наочарке,

Међ ракете одаслате,

У избушен лист салате,

У термите из оплате,

У гулаге, казамате...

У формулу за црн малтер,

Нека оду, мили брате,

Нека им се семе затре
И нек се никад никад 
никад не врате!

Јебо им јапас матер!

рн   рн   рн