* * *

Одни стихи
Приходят за другими,
И кажется,
Одни других не хуже:
Иные появляются нагими.
Другие — сразу же во всеоружье…

Одни стихи — высокие, как тополь,—
Внушают сразу мысль об исполинах,
Другие — осыпаются, как опаль,
Сорвавшаяся с веток тополиных.

Одни стихи — как будто лось с рогами,—
Ах, удалось!— встают во всем величье,
Другие зашуршали под ногами
Охотника, вспугнувшего добычу.

И хорошо:
Лось жив-здоров, пасется,
И ничего дурного не стрясется!

1974

 

* * *

Једне песме
Друге осоколе,
И, чини се,
Ништа горе нису:
Једне се појављују голе.
Друге – у пуној опреми су...

Неке су песме – високе тополе –
Одмах о џину мисао намећу,
Друге – као лишће круне се и доле
С тополових грана слећу.

Неке су песме – као лос рогате –
Ах, погодак! – И дивне су тада,
Друге сваки корак шуштањем пропрате
Ловца што се ловини прикрада.

И то је добро:
И лос ту,  жив и здрав, пасе,
И ништа лоше не дешава се!


1974.

препев Р. Нешовић