ноктурно

НОКТУРНО

Вече. Сунце тек пало,

На небу ларма чавки јато,

Чини се – никада није сјало

Са хоризонта овакво злато.

Тихо је. Пусти су пути.

Загракта гавран и некуд неста.

И само лишће што се жути

Поче да сипи са старог бреста.

Већ покров тамни вече меће

На село што под брегом лежи

И само шишмиш још пролеће

Да своје царство обележи.

Последњи зрак у ноћ потања

За реком што некуд тихо тече,

И само лишће сипи с грања

На једно румено јесење вече.