ЧОХ

*   *   *

       

Родитељских се не држах обичаја,

Не веровах у чох [1], ни у птичју грају –

Ућута цвркут чим нестаде сјаја,

И у иконописаном опусте Рају.

Гле, како сад, с пуно пажње благе,  

Даље од људских јазбина и гнезда,

Мотре крстови с гробља сред тајге

У очи ничим узнемирених звезда.

Овде је туга земље из приче

Сад блиске мени, овде ја видех,

Док поларна светлост цвета,

Како из земље голо камење ниче

Као хладна парчад планета.

Могила јунака незнаног!

Стани, на колена пред сене,

И сети се тог спруда пешчаног,

Зеленог снега и на снегу – мене.

Овде, над земљом јада и робља,

Док у нади голотиње спим,

Ја се обучавах кротости гробља –

Свему ономе, што не умеш ти.

Зима 1941.

---

[1] ЧОХ –кинески бакарни новчић, веома мали, с рупицом у средини, кроз коју се провуче узица; чохе носе у везицама; разних су вредности...

Из књиге "Од Пушкина до Бродског - мала антологија руског песништва!
Препевао Радојица Нешовић

ДОМБРОВСКИ ЈУРИЈ ОСИПОВИЧ (1909-1978)

Прозаик, песник, књижевни критичар; рођен је у Москви, у породици познатог адвоката, порастао на Арбату. Завршио је факултет за књижевност. 1933 из Москве је послат у Алма-Ату, на три године. Неколико година предавао је књижевност у школи; уследила су хапшења, најпре 1936. године. 1939-те је послат на Колиму где је остао до 1943. ;  треће хапшење десило се 1949. све до 1955 провео је у логору. Оптужба је била увек иста - антисовјетска агитација. Рехабилитован 1956. године уз објашњење да нема доказа за кривично дело по ком је осуђен. Његово стваралаштво се условно дели на два периода – казашки (1935-1955) и московски (1956-1978) Аутор је романа: "Державин" (1939), "Мајмун долази по своју лобању" (1959), "Чувар старине" (1964), "Факултет непотребних ствари" (1978) и др. Писао је и песме. За живота је објавио само једну песму – Камена секира (1939). Умро је 29. маја 1978. године, сахрањен је у Москви на Кузминском гробљу.