ras-vratnica

* * *

Сву ноћ ми неко газио врт
И моју жуту ружу љубио;
Страшно је, кажу, лајао хрт,
А ја сам спавао, да не бих убио.

Мене је драги чувао Бог
Јер сам ко дете слатко уснио,
Иначе не бих из врта мог
Незвана госта жива пустио.

Хвала ти, Боже, што си ме спасио,
Залуд је доле вребала смрт;
Јер, док се тихо месец гасио,
У грање падао, онако црн,
Ја сам сањао да немам врт,
Да ми је ружа само трн.

---

* * *

Јутрос сам нашао ружу свелу
Згажену, на прашном путу,
После је тражио на сваком челу,
На сваком реверу и капуту.

Јутрос сам имао и једну мисао
Такорећи живу, на длану,
Тако сам лако са њом дисао,
Али је олако препустих дану;
Ех, што је нисам записао,
Свак би је радо потписао!

Јутрос сам нашао ружу белу
На прашном путу згажену, свелу;
Сада је тражим на сваком челу,
На сваком лицу и оделу!