ЧУ-ЗИМА

ЈОСИФ БРОДСКИ

* * *

Восходящее желтое солнце следит косыми

глазами за мачтами голой рощи,

идущей на всех парах к Цусиме

крещенских морозов. Февраль короче

прочих месяцев и оттого лютее.

Кругосветное плавание, дорогая,

лучше кончить, руку согнув в локте и

вместе с дредноутом догорая

в недрах камина. Забудь Цусиму!

Только огонь понимает зиму.

Золотистые лошади без уздечек

масть в дымоходе меняют на масть воронью.

И в потемках стрекочет огромный черный кузнечик,

которого не накрыть ладонью.

1978

* * * 

Излазеће жуто сунце прати косим 

очима јарболе голе шуме,

која пуном се паром носи

к Цушими богојављенских мразева. Фебруар уме

љући од других месеци да буде јер је краћи.

Вртлог светлости, пут око света, драга,

боље окончати и, савивши, лакат истаћи

па, заједно с дреднотом, тражити врага

у недрима камина. Заборави Цушиму!

Само огањ разуме зиму.

Злаћани коњи без конопца

боју у димњацима мењају у боју гаврана.

Из таме бије глас огромног црног попца,

за ког нема одговарајућег по величини длана.

1978.

препев 

Радојица Нешовић