ПИШИ

Покој ти благородној и светлој души, песниче! 

Делам твоим - вечная память!

 

 

АНДРЕЈ БОРИСОВИЧ БАЗИЛЕВСКИ

(1957-2019)

ПИШИ МОЕЙ РУКОЙ

Пиши, пиши, пиши моей рукой
письмо разлук 
           под дождик проливной.

Скажи, скажи – а было ли всерьёз: 
                    и дрожь, и жизнь?.. 
         А может всё – гипноз?

Смотри, смотри: неведомо куда 
                     нам путь лежит – 
                                закинута узда.

Прошу, прошу – по совести суди: 
                                 швырни в тот круг, 
         который позади.

Оставь, кем были, только не отдай
во власть чужого слова – 
                                 „никогда“.

Слова свои 
         сложи моей рукой
у врат любви, при входе в мир иноой.

Метни – верни – вдохни 
                     в прощальный миг
надежду – в безнадёжный крик.

А. Базилевский

  ПИШИ МОЈОМ РУКОМ

Сад пиши, пиши, мојом руком пиши
растанка писмо
по пљусковитој киши.

И реци, реци – би озбиљна поза: 

                        и стрепња и живот?

Ил све је – хипноза?

И гле, и гле: незнано куда 

                        води нас пут –

набачена узда.

И молим, молим – по савести суди: 

                        хитни у тај круг

што за нама гуди.

И мани шта бесмо, само спаси част,

туђој речи „никад“

не препусти власт.

И своје речи 

 мојом руком сложи

уз врата љубави, пред свет ини, строжи.

И хитни – врати – удахни 

                        уз праштања миг

наду – у безнадежан крик.

А. Базилевски

препев са руског

Радојица Нешовић

МИЛЕНА АЛЕКСИЋ 

За Андреја Базилевског

Светитељи српски на сретање с тобом

свечаним кораком кренуће тог трена

и твоје ће боли, свезане тескобом,

раздрешити њихов целов исцељења.

Светлошћу неземном озарен, и ти ћеш

сам точити светлост коју душа сабра

још у земном труду. Благословен бићеш

сусретима вишњим које Бог одабра

онима што, љубећ' Њега у свој твари,

трудом умножене таланте Му носе.

Поносни ће српски светитељи стари

сузама захвалним лице да ти росе.

05. 05. 2019
 Мир и радост Царства Небеск.ог његовој благородној души! 

МИЛА АЛЕЧКОВИЋ 

Андреју Базилевском 

На крају зиме у удаху живота,
Када Сибир бели чипка боја покрије,
руско лице твоје у сну нам се јави
семе дугог братства у слову да открије.
Небо тајну ближњега земљи више не крије.

На крају зиме, отапање ланаца
у гомили верних и неверних знанаца,
у гомили банака, сигурносних катанаца
руско лице древног ја у сну нам се јави,
половина бесплатне јабуке близанаца. 

На крају зиме, у покоју злобе,
Пушкин нам је брат, с Толстојем се родимо,
с козацима коло, српско коло водимо,
док лопови дрско два народа глобе,
ка вечности плове наше исповести,
страшне, обе.

Крајем сваке зиме, Бог види, а чека,
примљени смо сви без виза у унију живих речи,
бесцаринска зона више љубав не пречи,
ни жедни ни гладни нисмо,
памјат тело лечи,
све услове испунисмо
да душе не јечи. 

На концу зиме сложио си стихове,
увио си у риме бомбе, рат и страхове,
обојио у крв слова, заједничке ожиљке:
Куликово, Бородино, Волгоград и Косово; 
Вратио си, врач, магијске песникове ликове,
благослов за народа два
и усуде њихове. 

новембар 2012.
Београд

 РЕЧ УРЕДНИКА

СРПСКО-РУСКИ КРУГ 2014/2015