ras-ru

Александар Блок

пре сто година...

РУСИЈА

Опет, као у доба златно
Сја излизан троструки ам,
И тону свуд кроз поље блатно
Шарене жбице, шкрипи рам...

Русијо, Русијо убога,
Све твоје избе што се мрве,
Ношена ветром, песма многа –
Ко сузе су ми љубави прве!

Да жалим тебе, ја не умем,
Свој крст мирно прихватам, знај...
Дивљу лепоту, ја те разумем,
Првоме чаробњаку дај!

Нек те заведе и обмане,
Ја знам, пропасти нећеш ти,
Тек ће, од бриге, још да плане
Твој предиван и мио лик...

Па шта! Од једне више бóље,
Од сузе више, захучи вир,
А ти си иста – све гај и поље,
Испод мараме шарене зир...

И немогуће је могуће,
И далек пут ми бива лак,
Кад ми, на трен, буде упућен
Глед испод мараме, с пута чак,
И кад зазвони, незамируће,
Возара песма, тужна пак!..

18 октобра 1908.

ras-pile

ras-kantata

СЕРГЕЈ ЈЕСЕЊИН

КАНТАТА

Спите любимые братья.
Снова родная земля
Неколебимые рати
Движет под стены Кремля.

Новые в мире зачатья,
Зарево красных зарниц...
Спите, любимые братья,
В свете нетленых гробниц.

Солнце златой печатью
Стражем стоит у ворот...
Спите, любимые братья,
Мимо вас движется ратью
К эорям вселенским народ.

1918

КАНТАТА

Вољена браћо, сад спите.
Опет рођена земља
Одлучне покреће свите
Са кула старог Кремља.

Нова се рађају била,
У освит зора млечних...
Сад спите, браћо мила,
Нек вам је покој вечни.

Сунце вам златом свраћа,
Поставља страже свете...
Сад спите, вољена браћо,
Мимо вас ступају чете,
Зоре им света - мете.

1918.

ras-pantokrator

СЕРГЕЈ ЈЕСЕЊИН

I
Славь, мой стих, кто ревет и бесится,
Кто хоронит тоску в плече,
Лошадиную морду месяца
Схватить за узду лучей.

Тысячи лет те же звезды славятся,
Тем же медом струится плоть.
Не молитьса тебе, а лаяться
Научил ты меня господь.

За седины твои кудрявые,
За копейки с златых осин
Я кричу тебе: „К черту старое!“,
Непокорный, разбойный сын.

И за эти щедроты теплые,
Что сочишь ты дождями в муть,
О, какими, какими метлами
Это солнце с небес стряхнуть?

I
Мој стих нек слави ко куне,
Ко не зна тугу да обузда,
Ко њушку коњску хоће, луне,
Зрацима њеним да заузда.

Сјај истих звезда предуго траје,
И исте сласти тело воде.
Не да се молим, него да лајем
Научио си ме, ти, господе.

За седе праме у твојој коси,
За копејке златне низ јасиче:
„Нека све старо ђаво носи!“, –
Непокорни твој син виче.

За све штедрости што се множе,
И берићетне твоје кише,
О, каквим ли се метлама може
То сунце с небеса да збрише?

ras-ketmani

Све што смо до јуче хвалили,
Са оним за шта смо гинули,
На истој смо ватри спалили
И старе заставе скинули.

Па срца на копља низали
Да би их гаврани кљували
И тако наслепо лизали
Све што смо до јуче пљували!

Свете смо крчаге поломили
И из њих суштину просули,
На живе ране соли досули
И све домове раздомили...
чак смо се и пепелом посули,
Све да би се припитомили!

ras-zmaj

ras