Пастернак - Знам живота циљ

На сајму књига у Новом саду,
Избор из лирике Бориса Пастернака, једног од највећих песника 20. века,



ЗНАМ ЖИВОТА ЦИЉ
избор из лирике Бориса Пастернака
120 песама поводом 120 година од рођења песника.

Леп поклон за ваше најмилије!
Изабрао и препевао Радојица Нешовић,


„Посрећило ми се да се потпуно изразим!“
– ова реченица Бориса Пастернака довољан је позив да заронимо у његову лирику.
А поетска енергија која се у тој лирици крије толика је да прочитавши његове песме на свет више не гледамо очима од пре,
другачије разумемо и свет и живот!

Све што је Пастернак написао јесте тријумф живота!
Све је обећање среће и милосрђа.
Свима ће бити опроштено,
због свих ће Творац плакати
и показаће још много чуда!

Шта бисмо друго од књижевности?

ИЗДАВАЧ:
АКАДЕМСКА КЊИГА, Нови Сад, Пашићева 6
тел. 021-4724-924
www.akademskaknjiga.com
e-mail: akademskaknjiga@neobee.net




Пастернак као да је поседовао неку врсту антене уз помоћ које би из животног простора успевао да издваји лепоту, пропусти је кроз своје сито, удахне јој осећања и на тај начин је оживи. “Усмерена на стварност коју смењују осећања, уметност је запис те смене” – формулисао је он. А осећање, по његовом схватању, то је “глас” снаге (животодавне и стваралачке енергије), којом је обдарен уметник. “Уметност се бави животом у тренутку кад га скрозирају зраци те снаге. А те зраке рађа душевна грозница љубави, естетски доживљај, неостварена жеља, или каква снажна страст.” Уметност ће постићи циљ уколико “животно искуство крене трагом живота”, каже он. Зато су за његово уметничко поимање света толико битне категорије кретања и случајности, као и посматрање простора у својој временској димензији. „Људе сликамо да бисмо им додали време. Време, или, што је једно те исто, природу – да бисмо у њу увели нашу страст. Свакодневицу у прозу уводимо ради поезије. Прозу у поезију уводимо ради музике” – тако Пастернак одређује синтетски карактер свог стваралаштва у ком се различити нивои стварности прожимају.




БОРИС ПАСТЕРНАК

ДУША

Душа моя, печальница
О всех в кругу моем,
Ты стала усыпальницей
Замученных живьем.

Тела их бальзамируя,
Им посвящая стих,
Рыдающею лирою
Оплакивая их,

Ты в наше время шкурное
За совесть и за страх
Стоишь могильной урною,
Покоящей их прах.

Их муки совокупные
Тебя склонили ниц.
Ты пахнешь пылью трупною
Мертвецких и гробниц.

Душа моя, скудельница,
Всё, виденное здесь,
Перемолов, как мельница,
Ты превратила в смесь.

И дальше перемалывай
Всё бывшее со мной,
Как сорок лет без малого,
В погостный перегной.

1956




ДУША

Душо моја, тугујући
За све око мене,
У твојој су вечној кући
Душе намучене.

Балсамујућ тела њина
И дарећи стих,
Своје лире ридањима
Оплакујеш их.

У себична доба, журна,
За савест и страх,
Стојиш као смртна урна
Која чува прах.

Све си муке њине хтела
Испод свога лица,
Сад миришеш прахом тела
Мртвачких гробница.

Душо моја, кућо вечна,
Све твари овде су,
Као кола ти си, речна,
Изамлела смесу.

Све прошлости моје
Нека су ти мливо,
Као четрес лета што је
Гробљанско ђубриво.

1956.
Препев: Радојица Нешовић



http://www.inter-caffe.com/lista-499-5.html

Царству мртвом, кад забели,
И мисао кад ме сколи, –
"Благодарим" – тихо велим,
"Дајеш више но што молим".

Борис Пастернак "ИЊЕ"

ЗИМА

Што ветар северни пољем загуди
И лишће на грању што мраз начне,
Кришом ће, у лугу, зима са студи
Свог белог сина да зачне.

Хрлиће потом низ поље мећава
Милионима белих сватова,
Грлећи потомка свока кећава
Уз топот бесних атова.

И неће жалити у томе чину
Стихију своју, ни силину,
Само да нејаком подари сину
Бескрајни простор и белину.

Радојица Нешовић
(из песничке збирке "ДАЛГА")