ФАЛИ БРОДСКИ

 

* * *

О, то искушење ткати риме!
Освете жар је, ал више, наиме,
ласкање души – од стране ума:
та слутња, да следи добитка сума
обома, од доживљеног...

1970?

 

 * * *

С лепотицом каквом док све си ближе,
крај затворског зида, где три лета хóда,
таксијем летиш – прашина се диже,
у цегеру боца – то је та, слобода!

Свежина невска мили преко коже.
Судбина блиских само је њихова.
Ах! једино сународник и може
да схвати драж[1] оваквих стихова!.. 

 

1972(?)

 

препев 

Р. Нешовић 

 

***

 

О этот искус рифмы плесть!
Отчасти месть, но больше лесть
со стороны ума – душе:
намек, что оба в барыше
от пережитого...

1970?

***

С красавицей налаживая связь,
вдоль стен тюрьмы, где отсидел три года,
лететь в такси, разбрызгивая грязь,
с бутылкой в сетке — вот она, свобода!

Щекочет ноздри невский ветерок.
Судьба родных сознания не гложет.
Ах! только соотечественник может
постичь очарованье этих строк!..

1972 г.

---

[1] ово разумем као „срж“...