raskodex

МОРАЛНИ КОДЕКС КОЈИ ЈЕ ФОРМУЛИСАЛА МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА У ПИСМУ ЧИТАОЦИМА НЕОСТВАРЕНОГ ДЕЧЈЕГ ЧАСОПИСА:

---

„ДРАГА ДЕЦО!

НИКАДА НЕ БАЦАЈТЕ ХЛЕБ, А КАД ГА ВИДИТЕ НА УЛИЦИ БАЧЕНОГ, ПОДИГНИТЕ ГА И СТАВИТЕ НА НАЈБЛИЖУ ОГРАДУ, ЈЕР ОСИМ ПУСТИЊА, У КОЈИМА ЉУДИ УМИРУ БЕЗ ВОДЕ, ИМА И СТРАЋАРА У КОЈИМА УМИРУ БЕЗ ХЛЕБА. МОЖДА ЋЕ ТАЈ ХЛЕБ ПРИМЕТИТИ НЕКО ГЛАДАН И БИЋЕ МУ ЛАКШЕ ДА ГА УЗМЕ С ОГРАДЕ, НЕГО СА ЗЕМЉЕ.

НИКАДА СЕ НЕМОЈТЕ ПЛАШИТИ ДА ЋЕТЕ БИТИ СМЕШНИ, А АКО ВИДИТЕ ЧОВЕКЕ У СМЕШНОМ ПОЛОЖАЈУ: 1) НАСТОЈТЕ ДА ГА ИЗ ЊЕГА ИЗВУЧЕТЕ, А УКОЛИКО ЈЕ ТО НЕМОГУЋЕ – 2) УСКОЧИТЕ И ВИ У ЊЕГА, КАО У ВОДУ, УДВОЈЕ СЕ ГЛУП ПОЛОЖАЈ ДЕЛИ НА ПОЛА – СВАКОМЕ ПО ПОЛА – ИЛИ СЕ, ПАК, ПОТРУДИТЕ ДА НЕ ВИДИТЕ СМЕШНО У СМЕШНОМ!

НИКАДА НЕ ГОВОРИТЕ ДА СВИ ТАКО РАДЕ: СВИ УВЕК РАДЕ ЛОШЕ, ЧИМ СЕ НА ОВО ТАКО РАДО ПОЗИВАЈУ. АЛИ АКО ВАМ КАЖУ „ТАКО НИКО НЕ РАДИ '(НЕ ОБЛАЧИ СЕ, НЕ МИСЛИ, ИТД.) – ОДГОВОРИТЕ: 'А ШТА САМ ОНДА ЈА!?'

НИКАДА СЕ НЕ ПОЗИВАЈТЕ НА 'НИЈЕ МОДЕРНО', ВЕЋ САМО 'НИЈЕ ПЛЕМЕНИТО'.
НЕ ЉУТИТЕ СЕ ОДВЕЋ НА РОДИТЕЉЕ, ИМАЈТЕ НА УМУ ДА СУ ОНИ НЕКАД БИЛИ ВИ И ДА ЋЕТЕ ВИ БИТИ ОНИ.

ОСИМ ТОГА, ОНИ СУ ЗА ВАС РОДИТЕЉИ, ЗА СЕБЕ – ЈА. НЕМОЈТЕ ИХ СВОДИТИ НА РОДИТЕЉСТВО.

НЕ СТИДИТЕ СЕ ДА У ТРАМВАЈУ УСТУПИТЕ МЕСТО СТАРИЈЕМ. СТИДИТЕ СЕ АКО ГА НЕ УСТУПИТЕ.

НЕ ИСТИЧИТЕ СЕ МЕЂУ ДРУГИМА У МАТЕРИЈАЛНОМ ПОГЛЕДУ. И ДРУГИ СУ ВИ, ТАКВИ КАО ВИ.

НЕ СЛАВИТЕ ПОБЕДУ НАД НЕПРИЈАТЕЉЕМ. ДОВОЉНА ЈЕ – СВЕСТ О ЊОЈ. ПОСЛЕ ПОБЕДЕ – ПРУЖИТЕ РУКУ.

НЕ ГОВОРИТЕ ПРЕД ДРУГИМА ИРОНИЧНО О НАЈБЛИЖИМА (ЧАК НИ О КУЋНОМ ЉУБИМЦУ); СВИ ДРУГИ ЋЕ ОТИЋИ – СВОЈ ЋЕ ОСТАТИ.“

---

КРИТИЧАР:
ЧИТАЛАЦ КОЈИ СЕ ЛАТИО ПЕРА!
Марина Цветајева

Знам живота циљ!!!

БОРИС ПАСТЕРНАК

* * *

Бити знаменит није лепо.
Не диже то у висине.
Зашто се архиве држати слепо,
Над рукописом да се брине.

Циљ стварања је – да сагориш,
А не успех, а не слава.
Брука је да се о теби збори,
А да си само празна глава.

Живети треба без самозванства,
И то тако да на крају
Обратиш к себи љубав пространства,
Да на тебе рачунају.

Да и судба има белог
А не само папир чисти,
Места и главе живота целог
На странама бележити.

И у непознато ући нагло,
Па корачати тајним кроком,
Као предео сакривен маглом,
Кад се не види прст пред оком.

По твом ће трагу други да газе,
Стопом у стопу да те прате,
Ал победе и поразе
Немој да сâм одвајаш, брате.

Од лика свога ни делићем
Не одступати, без изузетка,
Већ бити жив, жив свим бићем,
Жив свим бићем до свршетка.

1956.

препевао Радојица Нешовић