рас-песма

КАКВА МОРА ДА БУДЕ ПЕСМА

Мора настати у један мах,

Јер, само таква срце дира,

Другачија – била би страх

Од белог папира.

Да једна реч у њој наложи

Шта да се ради;

Куд, од искони ту што се таложи,

Духовну дину глади;

И, шта да се чини

Да се науди помрчини...

Као што кликћу извесност зоре

У глуво доба петли,

Да буде кап од које море

У души неког засветли.

Да стану очи, да оживе,

У маси штива кад је виде,

Свеопштост да има, кô кад се диве

Крај Кеопсове пирамиде.

И са њом књига кош да није,

Корице кад се склопе,

Духовни аларм да отуд бије

Да се отвори опет...

Р. Нешови/2018.

плавозелена рас-планета

ПЛАВО-ЗЕЛЕНА ПЛАНЕТА

                Александру Нешовићу,

мом синовцу, сивом тићу

Како си лепа, како си плава!

Зеленоплава! Плавозелена!

И како само подрхтава

Копрена твоја свилена!

Пуна си цвећа и мириса,

И лепих речи, и топлих нота,

Творац се на твом лицу потписа,

Једина плането живота!

Ко путник вечни, на Млечном путу,

Са завежљајем о рамену,

Таманбрзином у минуту

Облећеш диск у пламену.

И, Васионом, пут бескраја,

Све кликћеш: "Ево ме, Свемире!"

А звездама се, из твог завежљаја,

Осмехују деца, и вире.

Куд путујеш, куда ли носиш

Та поља мора и планине,

Својом лепотом што ли пркосиш

Свим звездама из помрчине?

И док Васељеном тако летиш

Плавозелена, зеленоплава,

Твоју лепоту само ремети

Тај глупи шав између држава.  

12/12/2018. 
Р. Нешовић 

ПРОЧИТАЈ ДВАПУТ!

ЗАШТО ДВА ПУТА? 
ПРОЧИТАЈ ЈЕДНОМ, И ОДМАХ ЋЕ ТИ БИТИ ЈАСНО!

Део сам изгубљеног поколења
И престајем да верујем како
Ја могу да променим овај свет.
Разумем, ово може деловати шокантно, али :
«Срећа је унутар тебе» 
– То је лаж, јер, у ствари,
Паре ће ме учинити срећним,
Са тридесет година испричаћу свом сину
Да он – и није нешто најважнија  у мом животу.
Мој бос мора знати
Ово су моји принципи :
Посао 
Је важнији  
Од породице!
Чујте : 
Још од давних времена 
Људи живе у породицама 
Али сада 
Друштво више неће бити као пре!
Експерти ми кажу  
Да славићу десетогодишњицу  свог развода
За тридесет година

Не верујем у то :
Живећу у земљи коју ћу сам створити.
У будућности
Уништавање природе – постаће норма.
Нико не верује :
Ми ћемо сачувати нашу прелепу планету.
И наравно 
Моје поколење већ је изгубљено.
Глупо је претпостављати да
Постоји нада.

А САД ОВУ ПЕСМУ ПРОЧИТАЈ ЈОШ ЈЕДНОМ, 

СТИХ ПО СТИХ, АЛИ - УНАЗАД!

с једног руског сајта

рас_Правда

Правда је највиши појам душе, истина је најдубље осећање ума!

Божидар Кнежевић

 

 

* * * 

Бог доказује право 

Иструлелом травом, 

Пресахлом реком, 

Богаља јеком, 

 

Лоповом, гадом, 

Смрћу, глађу и јадом, 

Срамом и смрадом, 

Громом и градом. 

 

Згаженом Речју светом. 

Годином проклетом. 

Царевом хордом. 

Усталим народом. 

 

12. мај 1918.

Марина Цветајева

 

препев Р. Нешовић

 

ноктурно

НОКТУРНО

Вече. Сунце тек пало,

На небу ларма чавки јато,

Чини се – никада није сјало

Са хоризонта овакво злато.

Тихо је. Пусти су пути.

Загракта гавран и некуд неста.

И само лишће што се жути

Поче да сипи са старог бреста.

Већ покров тамни вече меће

На село што под брегом лежи

И само шишмиш још пролеће

Да своје царство обележи.

Последњи зрак у ноћ потања

За реком што некуд тихо тече,

И само лишће сипи с грања

На једно румено јесење вече.