ras-prepev

http://foto.rambler.ru/public/mmbmm/17/3/1-web.jpg

Поводом 120-те годишњице од рођења

БОРИС ПАСТЕРНАК

* * *

У свему ја желим доћи
До саме сржи
У трагању свом, вредноћи,
Смутњи што пржи.

До узрока протеклих дана,
Истине њине,
До корена, темеља сама,
До суштине.

Све време држећи нити
Судбине, жића,
Живети, волети, мислити,
Правити открића.

О, кад би хтела срећа ми бледа
У крила пасти,
Написао бих осам реда
О својству страсти.

О безакоњу, о греху грубом,
Хајци, самару,
Изненађењу нађеном журбом,
Лакту, шамару.

Знао бих основе закона њена
Што су је дале,
И понављао сва јој имена,
Иницијале.
 
Ко парк бих да ми стихови сипе.
У жила трепету,
Да цвате редом у њему липе,
Ко гуске у лету.

У стих бих да руже мирис уносе,
Унео бих нане,
И луг, и шаш, сенокосе,
Муњу да гране.

Ко што је некад Шопен без силе,
Чудо да виде,
Унео паркове, шуме, могиле
У своје етиде.

Достигнута светковина жива,
Игра и мука –
Натегнута је тетива
Запетог лука.

1956.

препевао Радојица Нешовић