ras-pitomci

...два другара...

ras-klinci-Косуриће

 

ГУСАРСКА ПРИЧА

Прочитала моја Каћа
Где? – У забавнику,
Да је десна рука краћа
Некоме јаднику –
Дошло јој да плаче!

Дошло јој да кука
Од туге и гнева:
На десној му руци кука,
Дрвена му нога лева,
Питала се зашто?

Да ли што је гусар био? –
Помислила прво.
Да, сигурно то је!
Јер, многе је битке био,
А све што хтео је
Да сачува благо своје
И пусто острво
Које волео је.

Па, сред неког љутог боја
Жртвовао шаку,
Да одбрани блага своја,
Барку своју лаку,
Једра и катарку...
И то може бити!

А можда му руку
Откинуло сидро –
Мисао је троне:
Морнари се туку
И са морском хидром
Када год зароне
За нечим што тоне.

Или је настрадо
У некоме рату,
Ножем лоше владо
Док сецко салату –
Па јели су, је ли? –
Ко тешећ се вели.

Није се предала,
Мућкала је главом,
Чак лава гледала
Како пузи травом,
И викала: - Пази!

И још: - “Јој, не могу
Ни да гледам ово,
Одгризе му ногу!
Па на то још дода:
Шта ће, јадан чово?
Како да сад хода?”

На крају одуста
Паметница Каја
Од мишљења пуста
И одлучи вако:
(Мада не баш лако) –
За мога је таја
Све то лук и вода,
Он ће да ми каже!

Ал не лези враже, -
Нема га код куће!
Упитала маму
Чим крочи на врата:
“Па где је тај тата!?”
А она кроз таму
Тихо зашапуће
Да изгледа блаже:
“Отишо још јуче
У гусаре – каже!”

ras-stupovi2

Манастир стари опет је жив,
вије се барјак на брегу том,
о слави сведочи и камен сив
и јеца звоно да нема ком!

ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ

Ко тамна сенка попреко дола
Ваља се мукли и тежак звон;
И брује његова препуна кола
Намером да се врати на трон.

Већ дуго крило џиновског страха
Подмукло слути страшнога змаја,
И ноћ, попут угљена праха,
Сипи преко убога краја;

А Исток у једној маленој звезди
Сигурно клија у свето снопље:
То Победоносац на коњу језди
И држи своје крваво копље.